Uticaj emisija štetnih gasova iz automobila na životnu sredinu

Uticaj emisija štetnih gasova iz automobila na životnu sredinu

Automobili, kamioni, autobusi koji koriste fosilna goriva najveći su zagađivači vazduha. Opšte je poznato da kompletan saobraćaj emituje više od polovine azotnih oksida u vazduh što ga čini jednim od glavnih razloga globalnog zagrevanja u svetu. Takođe, uzrok je i mnogih ozbiljnih bolesti.

Zagađivači iz automobila doprinose različitim vrstama zagađenja vazduha. Kada se ugljovodonici i azotni oksidi kombinuju sa sunčevom svetlošću, oni proizvode ozon. Visoko u atmosferi, ozon nas štiti od sunčevih ultraljubičastih zraka. Kada rupe u ozonskom omotaču omogućuju da se ozon približi Zemlji, to doprinosi smogu i uzrokuje respiratorne probleme.

Zagađenje vazduha iz automobila, kamiona i autobusa deli se na primarno i sekundarno zagađenje. Primarno zagađenje se emituje direktno u atmosferu; sekundarno zagađenje je rezultat hemijskih reakcija između zagađivača u atmosferi (što direktno utiče na ljude sa hroničnim bolestima i novorođenčad). Glavni zagađivači iz motornih vozila su:

  • Čestice. Jedna vrsta čestica čađa vidljiva je u izduvnim sistemima automobila. Sitne čestice – manje od jedne desetine prečnika ljudske dlake – predstavljaju ozbiljnu pretnju ljudskom zdravlju jer mogu prodreti duboko u pluća. Čestice mogu biti primarni zagađivač ili sekundarni zagađivač od ugljovodonika, azot-oksida i sumpor- dioksida. Izduvni gas iz dizelskih motora najviše doprinose zagađivanju česticama.
  • Isparljiva organska jedinjenja. Ovi zagađivači reaguju sa azot oksidom u prisustvu sunčeve svetlosti da bi se formirao ozonski omotač, glavni sastojak smoga. Iako je koristan u gornjoj atmosferi, ovaj gas iritira disajni sistem ljudi na celom svetu, izazivajući kašalj, gušenje i smanjeni kapacitet pluća. Isparljiva organska jedinjenja koja se emituju iz automobila, kamiona i autobusa – koji uključuju toksične zagađivače vazduha kao što su benzen, ksilen, toluen – povezana su sa različitim vrstama raka.
  • Azotni oksidi. Ovi zagađivači formiraju ozonski omotač i čestice (sekundarne). Takođe, štetan kao primarni zagađivač, azotni oksid može da izazove iritaciju pluća i oslabi odbranu tela protiv respiratornih infekcija kao što su upala pluća i grip.
  • Ugljen monoksid (CO). Ovaj bezbojni i toksični gas nastaje sagorevanjem fosilnih goriva poput benzina, a prvenstveno se izbacuje iz automobila i kamiona. Pri udisanju, ugljen monoksid blokira dotok kiseonik u mozak, srce i u druge vitalne organe.
  • Sumpor dioksid (SO2). Elektrane i motorna vozila stvaraju ovaj zagađivač sagorevanjem goriva koja sadrže sumpor, posebno dizel i ugalj. Sumpor dioksid može da reaguje u atmosferi i da formira sitne čestice, i poput ostalih zagađivača vazduha predstavlja najveći zdravstveni rizik za malu decu i astmatičare.
  • Efekat staklene bašte. Motorna vozila takođe emituju zagađivače, pretežno ugljen dioksid koji doprinosi globalnim klimatskim promenama. U stvari, emisija izduvnih gasova iz automobila, kamiona i autobusa predstavlja više od jedne petine globalnog zagađenja SAD-a npr.; transport, koji obuhvata avione, vozove i brodove, čini oko trideset procenata svih emisija.

Iako naša planeta Zemlja svakodnevno pati i oseća uticaj zagađivača vazduha, postoji nekoliko načina na koje vlasnici automobila i kamiona mogu da umanje uticaj zagađivača koje potiču od automobila na životnu sredinu. Stara i loše održavana vozila uzrokuju najveće zagađenje vazduha, ali električni, hibridni i drugi “čisti” efikasni automobili imaju smanjen uticaj. Pored ovih dobro poznatih „čistih“ motora, tehnologija čišćenja vodonik i kiseonik gasom (narodu poznato kao dekarbonizacija) takođe je u velikoj meri uticala na smanjenje štetnih izduvnih gasova, kako za stare, tako i za nove motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Nekoliko saveta prilikom kupovine novog automobila: proverite ekonomičnost potrošnje goriva i koliki ima uticaj na zagađenje životne sredine. Povećajte uštedu goriva umerenom vožnjom izbegavajući brza ubrzanja i nagla kočenja. Vozilo održavajte dobro, uz redovne preglede guma i, ako je moguće, ostavljajte automobil kod kuće kad god možete. Šetajte, koristite bicikl ili javni prevoz kad god je to moguće.